polaganje vozačkog, autoškole

e...

već san 15 uri potroši na poligonu s instruktoron božon sušićen. zasad brojin 84 službena sata. sve 4 poligonske radnje san s prethodnin instruktoron (nebojošon banovićen) već bila savladala i s božon sušićen san to tribala ponovit.

gren sad napravit jednu trenutnu realnu ocjenu.

šta moren reč poza ovih 15 uri poligona?

KRAJNJE SAN NEZADOVOLJNA PO PITANJU PONAVLJANJA POLIGONA. sve 4 radnje se još uvik nisu ponovile, radile su se samo prve dvi. šta je najgore dikad me išlo, dikad ne, a sve san već bila naučila.

sad je čak komplicirano ono šta je prije bilo jednostavno.

uplaćeno je još uri, vidit ćemo oće li se po ton pitanju išta prominit.

dobra stvar je sigurno šta se 6 puti vozilo do omiša, tot moren bit dosta zadovoljna. to je ok, dalo mi je i dosta sigurnosti.

grad ćemo valjda vježbat iza pemzije jerbo instruktor je odredija najprvo poligon.

šta se tiče komunikacije s instruktoron, e to, to, moren reč da on jema niki stil, šale i baze (ne znan kako već da to nazoven) za koje moren reč da nisu po mon ukusu/guštu. nekome je možda ok, meni ni najmanje to ne odgovara.

a autić? autić je za po cesti super, za čistu peticu, ali za čunjeve mi i ne odgovara baš, ma preživit ću.

danas mi je autoškola, jedva čekan kad će sve ovo finit, virujte mi, ponovno ću se rodit kad ih se rišin.

napomena: mom instruktoru stalno u facu govorin da nisan zadovoljna po pitanju poligona, ali on ne viruje, misli da se zafrkavan.

e...

od instruktora san danas (krajnje energičnoooooo) traži:

1. da ponovimo i 3. i 4. radnju.

2. da višje ne govori svašta nešto vengo da me uči vozit tonobil jerbo san zaradi tega tot.

uz povuci potegni, bokunić se popravija pa smo vježbali i 3. i 4. radnju.

obeća mi je i da višje nima kojekakvih bisera (to ćemo baš vidit koliko će izdurat brez tega. ako bude jopet svašta priča, zvat ću mu ženu na telefon i sve joj to reč, oču boga mi).

danas je veliki dan. zaradi čega? poza dvi autoškole i 85 (osandesetipet) sati KONAČNO se 4. radnja oli kočenje probala tamo na poligonu di je ispitivač pita. konačno, konačno, konačno.

e...

split - omiš, 7. put - vozila moja malenkost, narafski.

sigurno, dobro.

instruktor je bija zadovoljan, a i ja. suputnici isto.

instruktor je bija i mrvicu bolji po pitanju priča, aj, popravlja se, vidit ćemo šta će bit do kraja.

lipo svi navijajte za me i bit će vozačka...

Jesi li polozila?

nisam još, čekam ispit. bija je odgođen zbog kvara.

e...

danas mi je bija vozački. drugi put da polažen. i jeman dobru vijest:

poligon je položen!

grad moran ponovo, dosta je tega bilo dobro, ali nike stvari ka ča su radovi na cesti (to me mrvu zbunilo) i jedna šempja (koja ni sama nije znala di će malo prije dva na potezu slobodna dalmacija - turska kula - di opće nima pješačkog - sam kraj ispita) su mi donile da moran ponovo polagat grad. zaradi nje san bokunić izgubi kontrolu, instruktor je mora dovatit volan. nima veze, vježbat ću grad još, poligon se priznaje za idući put. bolje da još vježban, vengo da se život izgubi.

jedan dil san odvali i to mi je bitno. nadalje, vidilo se kako gre ispit po gradu i to je dragocjeno iskustvo.

gren van sad ispripovidit i kako je danas bilo na ispitu. instruktor božo sušić mi je odredija da dođen dosta ranije. onda je lipo reka: sad biraj traku!

narafski da san kad već mogu izabrala najlipšu, po sredini poligona, koja nima goba, šahti i sl. bila je zauzeta, tot je vježba jedan instruktor, ali moj ga je instruktor lipo zamolija da se pribaci u drugu traku jerbo on vježba, a mi jemamo ispit. ovi ga je posluša i tako smo osigurali super poziciju.

raširija mi je čunje i vježbalo se do samoga ispita. te ure mi je darova. pitala san se koliko će to bit produktivno, ali vidin da je bilo jerbo san se prilagodi na vrime i prostor.

napomenit ću da je traka bila ogromni problem - zaradi tega se minjala autoškola. danas se pokazalo da se pametnom strategijom može učinit da to opće ne bude problem. možda je do ovih rješenja božo sušić doša kroza godine rada, ne znan, ali danas san vidi da problema oko tega ne triba opće bit.

ispitivač je stiga iz osijeka. bija je krajnje korektan i kulturan. reka mi je da se zove davor kad se predstavija. prezime je reka također (nadopunit ću ovod kad pitan instruktora, od uzbuđenja san to bokunić smetnila s uma).

davor spajić - nadopuna

dakle, čovik pristojan, lipo reče dobar dan, predstavi se, prije svake radnje reče šta triba, poslin svake radnje reče da je bilo dobro. šta se tiče grada, kad je finija ispit objasnija mi je kulturno šta je bila pogreška i pozdravili smo se. ako triban vježbat još, vježbat ću, to opće nije problem. bitno mi je da su mi danas uvjeti bili ljudski, da me se za razliku od prošloga puta tretiralo ka čovika i da mi je uspilo barenko dil problema riješit. čovik mi je reka da reka da dosta dobro vladan teknikon vožnje, da ću još malo vježbat i da će sve bit dobro.

još grad i bit će vozačka.

danas san položila vozački ispit. yeeeeees!



---------------------------------

iscrpan izvješataj oli detalji će bit u idućem postu.

xvii i božo sušić by vječita prijateljica šjor bože (e, sad se mislite ko je to hehe) - fala joj )



znači, položila XVII vozački. kako je teklo, a? cilu šetimanu san vozila. svaki dan. vozila san i sinoć, split –omiš. mislin da je to bila odlična strategija moga instruktora bože sušića. vozi, dok voziš, vježbaš i nimaš vrimena kukat i mislit šta će bit sutra na ispitu. tako san sinoć mislila kako se vratit u split, čekala bus, vozila se doma i ko je jema vrimena za trtu-mrtu. spavala san fala bogu dobro i mislin da je i to vrlo bitan faktor.

ujutro san rekla sebi:

gren položit vozački. moren i moran. ako san sinoć došla jedanaesti put do omiša, boga mi doč ću danas i do dozvole.

ovod ću posebno napomenit da mi je instruktor božo sušić darova te vožnje do omiša i zafalit mu se – to mi je dalo tako potribnu kuražu.

poligonske radnje su mi se priznale o’ prošloga puta, ukupno je bilo 3. puta, ali 1. opće nije sličija na ispit (vidi arhivske postove).

vidin, momak prije mene je pa. lice tužno. bokun san se pripala. međutin, instruktor mi je reka da momak inače vozi dosta solidno, ali eto, danas nije gleda trokutiće, stopiće i sl. i da je zaradi tega pa. današnji ispitivač: jure granić, pokaza sa ka vrlo kulturan i korektan. krenili smo u 8:10, nije bilo kašnjenja. motor mi se fala bogu ugasija na samom izlazu iz poligona, a nije se ugasija misecima. narafski, to nije ugasilo moju želju da položin. složin tu vagu ponovno, tonobil krene i pazin na svaki žmigavac, trokutić, stopić, semafor, mrtvi kut, pješaka, pješački, punu crtu itd. ruta je bila od poligona pa put slobodne dalmacije. prošli smo to rakrižje, produžili još bokun pravo, pa u livo skretanje. zavrtili smo se tot bokun ka trotuli, nisan rekla keks i eto nas kod građevinske skule, odatle gremo put cukarina. radovi na cesti me ovi put nisu zezli, a ni sve babe i dide ča se bacaju na cestu di nima pješačkog. cesta je bila dosta prohodna, ali poza tega gren na mažuranićevo, pa put starog placa. tot veeeliki konfužjun, tot san bokunić jače kočila da ferman tonobil zaradi nekog lika ča se baš mora itat na cestu na mistu di nima pješačkog. na toj ulici jema pješački svako malo, ali ne, mora lipi i šesni naš čovik tamo di nije pješački. zaradi čega pulicija barenko jednega ne kazni, a? mislila san da će me zaradi tega snažnijeg kočenja bacit, u tom momentu mi se skoro srušija svit. ništa, gremo dalje. raskrižje isprid tunela. kontan sad ćemo još u tunel. ma ke, kaže vozimo na poligon. ispit je finija bokun iza poligona, more bit da tot more i počet, ja san izabrala kretanje s poligona. tot mi je ispitivač reka da san prošla i mojoj srići nije bilo kraja. došlo mi je da odma zabalan ples radosti. sad jeman potvrdu s kojon ne smin vozit, vengo moran poč na puliciju i tot ću napravit vozačku dozvolu. bit će to najlipša dozvola na ovom svitu.

feštali smo u restoran babilon, odilo se na obid, izilo se miješano meso sa žara, pečena teletina, kumpliri i tako to. bilo je super. kužina za sve pohvale.

sad se ćutin bolje. pritisak mi je bija ogroman. bojala san se oče li me hak zvat na 4. oli ne daj bože 5. put ako padnen, a jemala sam samo još 20 dana na raspolaganju. kako san vidila oni čekaju barenko misec da zovu, trta ogromna. postojala je opasnost da sve propadne i da se dogodine mora sve nanovo, i teorija i prva pomoc i poligon i grad. gospe moja, necu njanci mislit.

šta bi još bilo bitno reč, a? sati san potrošila višje o’ 100 - pinezi ne pitajte, mislin priko 10 000 - 15 000 kunića. na to još moren dodati i vožnju po magistrali. njanci jedan minut uložen u učenje mi nije žaj, ono ča je otišlo na nerad mi je žaj, međutin to moja krivica nije.

bila san u dvi autoškole, golf i sušić. u školi golf san prominila dva instruktora, sa prvin nisan bila zadovoljna, to je bija miroslav grgurević. o temu se pisalo prije, koga zanima more nač u arhivi. u međuvrimenu je partija na oni svit, bog mu da pokoj, otiša je vrlo mlad, tragično, ostavija za sebon četvero dice i šta se tiče mene, brez obzira na sve, želin mu da počiva u miru.

drugi instruktor mi se zva nebojša banović i za njega jeman samo dobre riči, kulturan je i dobro uči. moren reč da me on naučija vozit tonobil, a da mi je božo sušić, treći instruktor, da kuražu, temeljito izbrusija znanje, odveja me i u rizičnije situacije i sve to je dragocjeno iskustvo.

iskoristit cu priliku da se obojici zafalin, ali kod bože sušića san položila i to zaslužuje i slikanje za internet. narafski, da mi nije priča svašta nešto, čovik bi mu da 5, ovako eto +4.

učila san vozit na toyoti yaris i VW-ima. ako se može birat, sigurno ću dat prednost VW.

od svih faca vezanih za polaganje vozačkog mi se definitivno najviše svidija željko sušić – voditelj u školi sušić, pari mi ok čovik zdrave pameti, pa ću i to ovod napisat.

voditelja iz škole golf san komentirala u arhivskim postovima, ništa loše nije notano, koga zanima neka potraži.

u svakom slučaju, autoškola je gotova i sad slidi novo razdoblje. autoškolu neću pamtit ka nešto lipo, bilo mi je to vrlo stresno i naporno. da se ponovno rodin, ne bi čekala 35 godina, otišla bi polagat sa 18. sa 35 to nije nemoguće naučiti, ali je vrlo teško. sa 35 peršona već jema izgrađene stavove, svoje zvanje i sl. i puno joj teže pada rič kritike u autoškoli, a ona je tu neminovnost. sa 35 čovik višje razmišlja i oprezniji je (šta je svakako bolje), ali sa 18 se manje boji, još je ka šimija, narafski, kad je straj manji, to učenje lakše gre. mene je zeznija život u centru, nije mi bila potriba vozit i eto. poza završenog tečaja mišljenja san da to triba sredit mlad i dobro se raspitat u kojeg instruktora poč. i dalje mislin da ne triba vozit brez vozačke, možda pokušat naučit osnove (ali ko ti garantira da će te to dobro naučit oni ča nije instruktor, hm?!), ali nikako u promet brez vozačke, to ne.

još uvik ne guštan dok vozin i još uvik mi je tonobil zadnja rupa na svirali ča se tiče nekih vridnosti u životu. vazest ću neki mali, ne preskup, kojin ću moč doč di triba. nastojat ću bit oprezan vozač, ali ne virujen da ću u šofiranju ikad guštat. to je to, finila autoškola. poći ću kad napravin vozačku još se malo vozat s instruktoron do omiša, a tek poza još takvih vožnji sama u tonobil. niman još kuraže za poč sama.

vengo, znate li šta mi je dosta pomoglo, a? moj traktorić za vježbanje, e… jeman maloga, to mi je u skadu s financijskim mogućnostima hehe. dobila san ga kad san vazela libar kratka povijest traktora na ukrajinskom. njime se vježba na stolu u kužini, a na ispitu mi je donija sriću. jerbo, pari mi se da se brez traktora ne more, e…

ajmo ča finit ovi post na način da zafalimo svim dragim ljudima koji su me bodrili ovih godinu dana. fala in, brez njih bi bilo još teže.



jubi vas

XVII




cili put do vozačke dala sam skroz namjerno, neka se vidi kako je teško išta pošteno steč. narafski da ću sad obožavat one s falšon dozvolon, isto ka šta obožavan one ča su s falšetama došli na mista koje bi u normalnoj zemlji pokriva svit ča jema pošteno stečene dokumente.

vidi npr.: http://www.xvii-online.com/p-sve-za-lipe-joci/89199.html , još uvik radi, sad se sprema na trošak poreznih obveznika koristit i pretporodiljni...


traktor za sriću by XVII

xvii i najlipša vozačka na svitu

permis de conduire za be, vridi i za traktor, e... ))))))

bila san jutros na puliciju, a najprvo kod dotura jerbo mi je jopet tribalo uvjerenje (staro je vridilo za autoškolu i hak, ali ne za puliciju, pa je tribalo učinit i narafski platit novo). osin uvjerenja ča nije starije o' 6 miseci još vam je potribno jemat dvi slike, a za troškove na samoj puliciji pripremite 70 kunića, 35 za uplatnicu koju ćete dobit na šalteru i 35 za taksene marke i još kuna dvi za kopiranje. ne zaboravit hakovo uvjerenje o položenom ispitu. jutros nije bilo konfužjuna, za učinit vozačku tribalo mi je oko dvadeset minuti. to je narafski najlipša vozačka na svitu, zaslužuje i ponosno slikanje za net )

sad me svi pitaju: a koji ćeš tonobil vazest, a? ne znan još, ali triba bit mali, šta manji to bolji, jedino smartića ne jerbo mi on nije drag. mora bit i lip. ne smi bit prikovišje skup. ne smi prikovišje trošit. traženje će odnit neko vrime, a iskustva sa autokućama ću također popratit na netu. realno i objektivno, e...

ekola, guštajte, gren ča.

e...

ključno pitanje glasi:

poč odma sam vozit poza polaganja vozačkog oli ne?

drugo ključno pitanje glasi:

ako s nekin greš, ko bi to moga bit, a da bude od koristi, a ne od štete?

pitala san ovo stotine judi kroza vrime dok mi je durala autoškola. jerbo, ko pita ne skita, e... svi su mi odgovorili da je najbolje da za početak ipak bude neko, da split ipak nije selo, da je promet velik i da se ne kockan životon. narafski, nisan se ni mislila poč kockat, išla san najprvo u autoškolu i stekla vozačku, a sad ću još učit da stečen i još malo sigurnosti i potribnog znanja, e... možda bi sama probala vozit na nekoj ledini di nima prometa, ali po gradu odma poč sam, me ke, e...čak mi je i hakov ispitivač reka neka prvih nekoliko puti pođen s nekin, e...

dakle, odgovor na prvo pitanje mi se formira u glavi. ne odma solo i to je to.

a s kin poč, a? svit mi je napriča priča i priča o bratu, susidu, rođaku, kumpanju, ocu, materi, puncu, svekru, mužu, momku, sestri itd., a jedna mi je peršona čak rekla da je išla s bivšin za početak vozit - sve te priče su slične, vježbat se još triba jerbo u prometu jema itekako novih i opasnih situacija za početnika, a malo ko je jema sriću da to dodatno učenje prođe s pacijencon, brez grubih riči, brez opasnih situacija. nakon šta san sve to čula nije mi se išlo u prvu vožnju poza polaganja na takav način, ma ke , e...

zaradi tega san napravila ovi plan:

prvu vožnju ću napravit s instruktoron tonobilon u kojen san učila vozit
vozit ću i još nekoliko vožnji na taj način - mislin da je to ok, instruktor me pozna, a jema i duple komande za slučaj potribe. sad višje neću vozit na način da mi se govori sad livo, sad desno, vengo ćemo zacrtat cilj tj. triba doč do tu i tu.
poza tega ću prominit tonobil, ali instruktor će još bit malo sa menom
tek poza tega ću poč vozit sa nekin ko jema vozačku, vozi i jema pacijence par puti
na ovom stupnju ću poč solo u ure kad nima konfužjuna
idući stupanj je solo u bilo koju uru.

prvu točku san ispunila danas. moja prva vožnja s vozačkom. yeeees!

solinska-slobodna dalmacija-vukovarska-fesb-stadion-tot se zavrti-škver-mljekara-domovinskog rata (brzi dil)-solinska

do fesba san vozila onako u stilu vozamo se pa di dođemo, a tot mi je instruktor reka sad put stadiona. onda smo jopet išli pa di stignemo, a na brzon dilu domovinskog rata je zaključeno da gremo na solinsku.

nije bilo loše, vozila san sasvin solidno i vrlo san zadovoljna. instruktor mi je reka da san bila jako dobra i da je on zadovoljan. tako san sritna zaradi tega. moren van reč da se opće nisan ćutila loše, parilo mi se da tonobil sam gre, cilin puten smo ćakulali i smijali se. sad gren dalje po zadanin točkama i virujen da će bit dobro - glavno da je moja šoferska karijera je počela, vozačku ni slučajno ne mislin držat u škafetinu, e...

eto, to je to, mome uzbuđenju nima kraja.